|
ПЦНЕН, 17.02.2008.
Академска дијаспора у ‘Свободијади'
Основано је удружење Свободијада које окупља академску дијаспору са простора данашње Црне Горе, саопштено је посредством е-мреже НВО.
Свободијада се залаже за слободу интелектуалног дјеловања и независност образовних институција од утицаја политичких центара моћи, наведено је у информацији прослијеђној корисницима е-мреже.
Свободијада има властити интернет сајт.
Мл.С.
Линк
Светигорапрес, 07.12.2007.
Саопштење за јавност
Поводом саопштења студената Одсјека за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Никшићу, осјећамо моралну обавезу да се огласимо.
Изражавамо пуну подршку колегама са Филозофског факултета у Никшићу и честитамо им на храброј одбрани имена српскога језика, на чијој страни стоје научне истине.
Рјешење којим би се политици дао примат над науком и Одсјек за српски језик преименовао, представљало би обезврјеђивање лингвистике и извртање општих принципа и критеријума научнога сазнања. Оваквом најавом смо запрепашћени утолико више што долази од стране самог врха Универзитета и Министарства просвјете и науке, чија би улога требало да је афирмисање и подстицање науке изнад свега.
Подсјећамо да је још 1158. актом Constitutio Habita потврђена слобода како наставника, тако и студената најстарије западне високошколске институције, Универзитета у Болоњи. Смисао тога акта, између осталог, је и у томе да утврђивање научне истине мора бити ослобођено од политичког суда и утицаја.
Изражавамо наду да ће се Универзитет Црне Горе, приврженошћу истини наслонити на девет стотина година европске универзитетске традиције, радије него ли подлећи политичким притисцима.
Полазећи од утврђених сазнања лингвистике, пратећи развој језика на нашем простору, закључујемо да не постоје никакви, а камоли довољни, разлози за било какву измјену назива Одсјека за српски језик и књижевност. Исказујемо захвалност и дивљење свим студентима Филозофског факултета у Никшићу, који не прихватају политичко насиље над науком.
Апелујемо на академске кругове у Црној Гори да се изборе за своју слободу и не дозволе да политичке гарнитуре уграђују свој дио ненаучне стварности у живот Универзитета. То је једини начин да истински постану дио слободне академске заједнице свијета.
Линк
Дан, 29.11.2007.
Политичко насиље над науком
Група од 11 доктора наука и доктораната из Црне Горе, који раде на страним универзитетима или завршавају постдипломске студије, оцијенила је јуче да би преименовање Одсјека за српски језик на Филозофском факултету у Никшићу представљало побједу политике над науком. Они су саопштили да су запрепашћени оваквом најавом, јер долази од стране самог врха црногорског Универзитета и Министарства образовања, чија би улога требало да буде афирмисање и подстицање науке изнад свега.
У заједничком саопштењу су пружили подршку студентима никшићког факултета, који „не прихватају политичко насиље над науком“ и апеловали на академске кругове у Црној Гори да се изборе за своју слободу и „ не дозволе да политичке гарнитуре уграђују свој дио ненаучне стварности у живот Универзитета“.
Линк
Вијести, 13.12.2007.
Да остане српски
Никшић- Група магистраната, доктораната и стручњака са универзитета у иностранству подржала је студенте Студијског програма за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Никшићу, који страхују да ће курс за српски бити укинут.
- Дајемо пуну подршку колегама са Филозофског факултета у Никшићу и честитамо им на храброј одбрани имена српског језика, на чијој страни стоје научне истине - саопштило је 13 физичара, психолога, биолога, инжењера, математичара, филозофа, политиколога, редитеља и економиста, са универзитета у САД, Канади, Италији, Великој Британији и Србији.
Група студената програма за српски језик са Филозофског, прије 14 дана, писмом министру просвјете изразила је зебњу да ће тај одсјек бити укинут, упркос чињеници што су министар Слободан Бацковић и декан Бојка Ђукановић само неколико дана раније новинарима у Никшићу изјавили да ће та катедра остати.
Млади стручњаци из дијаспоре сматрају да би „рјешење којим би се политици дао примат над науком и Одсјек за српски језик преименовао, представљало обезврјеђивање лингвистике и извртање општих принципа и критеријума научнога сазнања“.
- Оваквом најавом смо запрепашћени утолико више што долази од врха Универзитета и Министарства просвјете и науке, чија би улога требало да је афирмисање и подстицање науке изнад свега - наводи се у саопштењу, уз закључак да „не постоје никакви, а камоли довољни, разлози за било какву измјену назива Одсјека за српски језик и књижевност“.
Потписници су др Балша Терзић, др Сергеј Ђурановић, Ивана Ђуретић, Милутин Пајовић, Владимир Божовић, Ања Јовановић, Долорес Крговић, Мирјана Мараш, Филип Ивановић, Бошко Вукићевић, др Дејан Карадаглић, Вања Ковић и Игор Јарамаз.
|
